Raj
Zamišljam ovako mogući raj:
Šef palanačke stanice
Izlazi na peron da propusti voz
I mahne crvenom zastavicom.
Ispraća voz sa samo jednim putnikom.
Sutradan izjutra ga dočekuje.
Opet je veseo i zvižduće pesmicu bez kraja.
Opet ženi poklanja umilne reči, koje
Tutnjava točkova proguta i ispljune u ravnicu.
Samoća nema ništa sa takvim mestom.
Ona, nečujno, kroz gradske kapije prolazi.
U višespratnicama, čija srca su liftovi,
A vene spetljani svežnjevi kablova, ona stanuje.
Čiji prozori su prodorne i hladne oči jastreba,
Najusamljenije ptice na svetu.
iz knjige Svet na koži, Povelja, 2007.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
ПАД
ОдговориИзбришиМесец се просуо долинама греха
У вучјим урлицима ноћ се сакрила
Јаук загрливши сред најлуђег смеха
Пред ђаволом стали анђели без крила
Бивају све тиша манастирска звона
Бедеми простоте у поглед су стали
Нејасна и себи дрхти васиона
Јер велике душе разапеше мали
Очи је склопила пред страхом истина
Небеса и Земља више не говоре
Јер сад лаж борави у капима вина
Сопствену пучину прогутало море
~ Анђелко Заблаћански ~
Preuzeto sa: Поезија Анђелка Заблаћанског
РАМ ЗА СНОВЕ