Неметежник
Пролазим неопажено
Улицама које нису више алеје листопада и зимзелена
Већ шплаири презрења и подозрења
Заправо и не пролазим
Уступам себе некој мисли
Способној да испрати мој корак
И да ме поштеди вреве и метежа
И да ме обавести када смо стигли
А не будем увек задивљен неметежним животом
Том жртвом зарад неокрзнутих мисли
Жао ми буде лица која не упамнти
И разговора које не поведем.
iz zbike Kelemar, Ratkovićeve večeri poezije, 2007.
Нема коментара:
Постави коментар