Uličarke
O, strasti
Prema zdravoj hrani izvesnosti!
Ti – svaki, Morao si ih bar jednom
Videti za života bez obzira
Promašenom ili tebi vrednom
Zbog nečega.
Mitomanijo raskrinkana, obožavam te!
Parodijo porekla:
Braćo i sestre začeti ispod mostova i na travnim
Površinama,
Mili moji preci iz žbunova!
Načičkani!(I vi iz fotelja uspešnih preduzeća,
I vi od fetusa navikli na limuzine,
Iz bliske davnine – moji vi!)
Posledice najslađeg stiska
U istoriji neznamenitog zida!
Sorto anonimna,
Čitave Troje
Ljubavne sluzi!
Hvala ti nauko, saučesnice,
Na svakom četvrtom DNK
Iz uličnog koktela!
Ljubim ti svaku utičnicu, fajl, kap
Još jednog
Epohalnog otkrića!
Nepoznata, proširena porodico,
Prošlosti bez rama, slavim te!
Moj ženski rode,
Od sloge zimnica i gumica u boji.
Čuvarke mraka i reda
Tu su da poštuju:
Koja, za koga, kada, koliko, šta.
One su ozbiljne.
Život je u pitanju.
Treća smena.
Sa plastičnom torbicom i puknutom čarapom
Uslužile su više mušterija
Od kasirke-udarnice iz megamarketa.
Nema te države, pola, organa,
Automobila sa tamnim staklima ili bicikla,
Nesrećnih brakova i skladnih zajednica,
Radnika, policajaca, učiteljica,
Teške muke nevinosti,
Ne postoji otrov skrivanog ukusa
Kojem nisu izašle u susret.
Pouzdane,
Nežno u uho ili nožem preko lica zamoljene,
Smesta
Odlažu vaše intime u ponor barskog toaleta,
Zauvek i uz garanciju strogo
Poverljivog vodovoda.
Čvrsta kao viteška čast
Minulih vremena
Njihova je reč:Nema ljubavi.
Strogo bez emocija, jezika, posetnice.
Nismo se nikada sreli – jasno!
Po obavljenom poslu – aj ćao!
Grohot po narudžbini, a dotle
Bez smeha!
Zbog izostale erekcije,
Alergije na prezervativ – dešava se,
Svakom, toliko toga se dešava
I bez stenjanja:
To, samo tako, mama!
Bez pritužbi, reklamacija, primisli
Na telefonski poziv, drugo viđenje.
Bez ljudskih prava za nesebično
Razumevanje humane svrhe.
Same
Poput konjanika iz narodne pesme,
Bez zaštite, često namerno,
Kako bi krišom rodile vas.
O, vi, usvojenici,
Sa belegom of jeftinog ruža,
Razmažena deco
Sopstvenih avantura!
Vi, braćo po nemanju
Pojma.
Kćeri buduća:Vidis li me u ordinaciji,
Na krevetu za hitne slučajeve?
Mama ne skida smešak sa plafona!
Zna majka da je u vozu, da nas na kraju
Truckanja i usputnih stanica
Čeka neonski raj!
Devojčice, domaćice, babe,
Službenice, podstanarke, beskućnice,
Tamne i bele pûti, kosooke, plave,
Ćelave, debele, mršavice,
Nepismene, poliglotkinje –
Sestre, ljubavnice, majke!
O, vi bez premca
Prestupnice!
Grešna vam ljubim prečasne skute!
I za večnu ljubav ištem oprost
Neukaljane kćeri.
iz knjige Uličarke, Rad, 2008.
Saša Jelenković
Grad naglih pokreta
Izmiču saznanja o taloženju hrane i iluzija,
a množe se pisani dokazi protiv mojih poroka
ali i vrlina, kao da je lako naći čoveka nalik sebi,
a od sebe goreg. Onog koji neće poći sa mnom.
Ništa od čitanja, ništa od dopuštanja i preokreta,
govori se bez obnavljanja, obnavlja bez ushićenja,
otvara i povlači, nikada ne pristaje, ako se koleba
tada prestaje kretanje od Elpenora do Elpenora.
iz Elpanorovih nestrpljenja
Izmiču saznanja o taloženju hrane i iluzija,
a množe se pisani dokazi protiv mojih poroka
ali i vrlina, kao da je lako naći čoveka nalik sebi,
a od sebe goreg. Onog koji neće poći sa mnom.
Ništa od čitanja, ništa od dopuštanja i preokreta,
govori se bez obnavljanja, obnavlja bez ushićenja,
otvara i povlači, nikada ne pristaje, ako se koleba
tada prestaje kretanje od Elpenora do Elpenora.
iz Elpanorovih nestrpljenja
Marko Vuković
Kuća
Na rudinčici iznad sveta
Raskućevina ukrivena
Kao na grobu divlji kamen
Bivša suvota pepelište
Raskrovljena me dočekuje
Svojim širokim zidovima
Samština sipar i lotinja
Pustara sokovima doma
Iznutra je sebe razjela
Odande sjaje odzvezdine
Zova pokazuje vitko bedro
Gar se sa kamena cereka
Bolno je preko ovog praga
Preko granice izmedju
Seobara i skrašenika
iz zbirkr Divlji kamen, Dom omladine Zaječar, 2005.
Na rudinčici iznad sveta
Raskućevina ukrivena
Kao na grobu divlji kamen
Bivša suvota pepelište
Raskrovljena me dočekuje
Svojim širokim zidovima
Samština sipar i lotinja
Pustara sokovima doma
Iznutra je sebe razjela
Odande sjaje odzvezdine
Zova pokazuje vitko bedro
Gar se sa kamena cereka
Bolno je preko ovog praga
Preko granice izmedju
Seobara i skrašenika
iz zbirkr Divlji kamen, Dom omladine Zaječar, 2005.
Aleksandar Semakin
Неметежник
Пролазим неопажено
Улицама које нису више алеје листопада и зимзелена
Већ шплаири презрења и подозрења
Заправо и не пролазим
Уступам себе некој мисли
Способној да испрати мој корак
И да ме поштеди вреве и метежа
И да ме обавести када смо стигли
А не будем увек задивљен неметежним животом
Том жртвом зарад неокрзнутих мисли
Жао ми буде лица која не упамнти
И разговора које не поведем.
iz zbike Kelemar, Ratkovićeve večeri poezije, 2007.
Пролазим неопажено
Улицама које нису више алеје листопада и зимзелена
Већ шплаири презрења и подозрења
Заправо и не пролазим
Уступам себе некој мисли
Способној да испрати мој корак
И да ме поштеди вреве и метежа
И да ме обавести када смо стигли
А не будем увек задивљен неметежним животом
Том жртвом зарад неокрзнутих мисли
Жао ми буде лица која не упамнти
И разговора које не поведем.
iz zbike Kelemar, Ratkovićeve večeri poezije, 2007.
Novica Tadić
Borba
U nekakvoj borbi za prvenstvo,
on izgubi nos i uši,
pola obraza i golo teme.
Dobi tri kape, staru košulju,
Džezvu i pokvaren mlin za kafu.
Zagna se opet, juriša,
izgubi levo oko i desno stopalo,
kažiprst i vrh jezika.
Dobi stare čizme, šuplju čuturu,
prelomljen ašov i šaku zemlje.
Eno ga tamo sedi i konta
šta će još dobiti, kad nastavi borbu.
iz knjige Tamne stvari, 2003
U nekakvoj borbi za prvenstvo,
on izgubi nos i uši,
pola obraza i golo teme.
Dobi tri kape, staru košulju,
Džezvu i pokvaren mlin za kafu.
Zagna se opet, juriša,
izgubi levo oko i desno stopalo,
kažiprst i vrh jezika.
Dobi stare čizme, šuplju čuturu,
prelomljen ašov i šaku zemlje.
Eno ga tamo sedi i konta
šta će još dobiti, kad nastavi borbu.
iz knjige Tamne stvari, 2003
Dragan Sojanović
Ožiljci
Ožiljci bičevanih mornara.
Kao nehumana, ta kazna se
više ne upražnjava. Prazno
sa njima, prazno beznjih,
zelenih listova limuna i floribunde
lišeni, slično
kao od samoće: bolnije -
žarka leta ne daju pouku,
pouke, mudrost pauka
koji poznaje simetriju
i asimetriju. (Obe ih plovidba kvri.)
Imaju i druge ožiljke -
bledi hieroglifi, nemo pismo,
iskustvo ćutanja: upoznato s pustinjom
- naučiti:
najbole na žaru plaveti dodirnuti
šta je najbliže,
ostalo zaboraviti -
iz knjige Nije to sve, Dosije, 2007.
Ožiljci bičevanih mornara.
Kao nehumana, ta kazna se
više ne upražnjava. Prazno
sa njima, prazno beznjih,
zelenih listova limuna i floribunde
lišeni, slično
kao od samoće: bolnije -
žarka leta ne daju pouku,
pouke, mudrost pauka
koji poznaje simetriju
i asimetriju. (Obe ih plovidba kvri.)
Imaju i druge ožiljke -
bledi hieroglifi, nemo pismo,
iskustvo ćutanja: upoznato s pustinjom
- naučiti:
najbole na žaru plaveti dodirnuti
šta je najbliže,
ostalo zaboraviti -
iz knjige Nije to sve, Dosije, 2007.
Enes Halilović
Slučaj
Pozajmih knjigu od njega
A na unutrašnjoj korici, na kraju knjige,
Otkrih pisca.
I on mi priznade da nikad nije objavio
I da piše samo na zadnjim koricama debelih knjiga.
Želi da ga nađe samo onaj ko ga ne traži,
I to u 1002. noći Šeherzade,
Ili na ušću Tihog Dona,
Ili tek na Itaki.
iz knjige Listovi na vodi, Prosveta, 2007.
Pozajmih knjigu od njega
A na unutrašnjoj korici, na kraju knjige,
Otkrih pisca.
I on mi priznade da nikad nije objavio
I da piše samo na zadnjim koricama debelih knjiga.
Želi da ga nađe samo onaj ko ga ne traži,
I to u 1002. noći Šeherzade,
Ili na ušću Tihog Dona,
Ili tek na Itaki.
iz knjige Listovi na vodi, Prosveta, 2007.
Nenad Jovanović
Krug
Cipele ti više nisu potrebne.
Prema tome sledstveno znaåi dakle —
ni crn imalin.
Po podne,
glumićeš sopstvenu mladost
kao što si — mlad — glumio tuđu.
Zaptivene su štamparije novina.
Zaptivene su banke.
I klub šahista.
Ne kaže se više:
„Voli sunce kao gušter",
već — „Voli mirovanje kao čovek".
Ti pomoću pqosnate kutijice
crtaš na patosu krug
i (potom) hodaš njegovim obodom.
Sunce, to su rojevi muva
koje su mnogo, premnogo meditirale.
Da stvari ne bi kružile (gušter
jeo muve šahista guštera
štampar olovo a bankar —
kavijar),
kružiš ti, uporno
se ne znojeãi, ne
uspevajuãi — histrione —
da u sećanje prizoveš histeriju,
kojoj duguješ svu svetlost
što je današnji datum nosi.
iz knjige Lice mesta, Povelja, 2007.
Cipele ti više nisu potrebne.
Prema tome sledstveno znaåi dakle —
ni crn imalin.
Po podne,
glumićeš sopstvenu mladost
kao što si — mlad — glumio tuđu.
Zaptivene su štamparije novina.
Zaptivene su banke.
I klub šahista.
Ne kaže se više:
„Voli sunce kao gušter",
već — „Voli mirovanje kao čovek".
Ti pomoću pqosnate kutijice
crtaš na patosu krug
i (potom) hodaš njegovim obodom.
Sunce, to su rojevi muva
koje su mnogo, premnogo meditirale.
Da stvari ne bi kružile (gušter
jeo muve šahista guštera
štampar olovo a bankar —
kavijar),
kružiš ti, uporno
se ne znojeãi, ne
uspevajuãi — histrione —
da u sećanje prizoveš histeriju,
kojoj duguješ svu svetlost
što je današnji datum nosi.
iz knjige Lice mesta, Povelja, 2007.
Tomislav Marinković
Raj
Zamišljam ovako mogući raj:
Šef palanačke stanice
Izlazi na peron da propusti voz
I mahne crvenom zastavicom.
Ispraća voz sa samo jednim putnikom.
Sutradan izjutra ga dočekuje.
Opet je veseo i zvižduće pesmicu bez kraja.
Opet ženi poklanja umilne reči, koje
Tutnjava točkova proguta i ispljune u ravnicu.
Samoća nema ništa sa takvim mestom.
Ona, nečujno, kroz gradske kapije prolazi.
U višespratnicama, čija srca su liftovi,
A vene spetljani svežnjevi kablova, ona stanuje.
Čiji prozori su prodorne i hladne oči jastreba,
Najusamljenije ptice na svetu.
iz knjige Svet na koži, Povelja, 2007.
Zamišljam ovako mogući raj:
Šef palanačke stanice
Izlazi na peron da propusti voz
I mahne crvenom zastavicom.
Ispraća voz sa samo jednim putnikom.
Sutradan izjutra ga dočekuje.
Opet je veseo i zvižduće pesmicu bez kraja.
Opet ženi poklanja umilne reči, koje
Tutnjava točkova proguta i ispljune u ravnicu.
Samoća nema ništa sa takvim mestom.
Ona, nečujno, kroz gradske kapije prolazi.
U višespratnicama, čija srca su liftovi,
A vene spetljani svežnjevi kablova, ona stanuje.
Čiji prozori su prodorne i hladne oči jastreba,
Najusamljenije ptice na svetu.
iz knjige Svet na koži, Povelja, 2007.
Oto Horvat
Glasovi (Canti)
IX
Bila je to moja graška.
nije trebalo da predložim da odemo na ručak
u restoran te subote
trebalo je da nastavimo sa životom
dosadnih supružnika koji to još nisu postali
ti da se baviš tvojim native people
ja mojim prevodima Sangvinetija
radovati se i radovati mi se
bila je greška otići na ručak te subote i naručiti
primo piatto e poi secondo e dolce e vino e
mezzo litro d’acqua non gassata e caffè
i osećati se ponovo kao vrelo zaljubljen par
jer posle dok sam plaćao
ugledao sam se u ogledalu iznad šanka
i primetio svoju crnu kosu prošaranu sedim
i tebe sa moje leve strane
kako sediš ne više kao šumska nimfa
i pretrnuo užasnut
da nas dvoje dakle ipak
uprkos svemu uprkos nama
sve smo bliži
prahu i pepelu
iz knjige Putovati u Olmo, Povelja, 2008.
IX
Bila je to moja graška.
nije trebalo da predložim da odemo na ručak
u restoran te subote
trebalo je da nastavimo sa životom
dosadnih supružnika koji to još nisu postali
ti da se baviš tvojim native people
ja mojim prevodima Sangvinetija
radovati se i radovati mi se
bila je greška otići na ručak te subote i naručiti
primo piatto e poi secondo e dolce e vino e
mezzo litro d’acqua non gassata e caffè
i osećati se ponovo kao vrelo zaljubljen par
jer posle dok sam plaćao
ugledao sam se u ogledalu iznad šanka
i primetio svoju crnu kosu prošaranu sedim
i tebe sa moje leve strane
kako sediš ne više kao šumska nimfa
i pretrnuo užasnut
da nas dvoje dakle ipak
uprkos svemu uprkos nama
sve smo bliži
prahu i pepelu
iz knjige Putovati u Olmo, Povelja, 2008.
Dejan Ilić
Point
Još samo malo, ali ne vidim
gde bih mogao da skrenem, skoro
ovde, u ovom delu četvrti, sa sjajnim
pločnicima, izlozima, metalnim
roletnama, sve poznajem, a ne mogu
da nađem, sa sjajnim i propalim
zgradama, dok vozim, sasvim blizu,
jer to je nesumnjivo ovde, semafor,
dva, iako nisam odavno bio, negde
udno bulevara, čini mi se, bâr,
u podzemlju, s muzikom koja mi
nedostaje, prepun gostiju, smeha,
to mesto u kome bih hteo da se
izgubim, večeras ne moguda pronađem.
iz Knjige Iz vikenda, Povelja, 2008.
Još samo malo, ali ne vidim
gde bih mogao da skrenem, skoro
ovde, u ovom delu četvrti, sa sjajnim
pločnicima, izlozima, metalnim
roletnama, sve poznajem, a ne mogu
da nađem, sa sjajnim i propalim
zgradama, dok vozim, sasvim blizu,
jer to je nesumnjivo ovde, semafor,
dva, iako nisam odavno bio, negde
udno bulevara, čini mi se, bâr,
u podzemlju, s muzikom koja mi
nedostaje, prepun gostiju, smeha,
to mesto u kome bih hteo da se
izgubim, večeras ne moguda pronađem.
iz Knjige Iz vikenda, Povelja, 2008.
Borislav Radović
Život vina
Po nedeljnom ručku, dok propadamo u san,
vlasišta mokrih od varenja i od žege,
otac bi ušao u vinograd i tu se
bavio do mraka, okružen čokotima;
redio bi lišće, razgledao grozdove,
pucad krupniju od bibera,
i mislio o novom vinu.
Danas pretačem vino iz njegove misli;
dižem ga, žuto, svetlucavo, prema oknu:
da kroza nj promakne prašnjavo sunce. I znam
čim žmirnu zimska okca i suknu lastari,
zamutiće se ono, živo.
Kao da se nije ni prekidala veza
među peteljkom i kolencem,
biće opet u dosluhu ovoga leta
vino u podrumu, u plesnivim bocama,
i Sunčev korak gluhotom nebeskih kuća.
Vino, slično zvezdi, opisuje putanju
kojom bi se možda i otac otisnuo,
stojeći bez daha od kašlja, prazna oka
i tanak, kao u tuđoj košulji;
zadubljen, dalek i sopstvenoj misli.
iz knjige Četrdeset dve izabrane pesme, Rad, 2007.
Po nedeljnom ručku, dok propadamo u san,
vlasišta mokrih od varenja i od žege,
otac bi ušao u vinograd i tu se
bavio do mraka, okružen čokotima;
redio bi lišće, razgledao grozdove,
pucad krupniju od bibera,
i mislio o novom vinu.
Danas pretačem vino iz njegove misli;
dižem ga, žuto, svetlucavo, prema oknu:
da kroza nj promakne prašnjavo sunce. I znam
čim žmirnu zimska okca i suknu lastari,
zamutiće se ono, živo.
Kao da se nije ni prekidala veza
među peteljkom i kolencem,
biće opet u dosluhu ovoga leta
vino u podrumu, u plesnivim bocama,
i Sunčev korak gluhotom nebeskih kuća.
Vino, slično zvezdi, opisuje putanju
kojom bi se možda i otac otisnuo,
stojeći bez daha od kašlja, prazna oka
i tanak, kao u tuđoj košulji;
zadubljen, dalek i sopstvenoj misli.
iz knjige Četrdeset dve izabrane pesme, Rad, 2007.
Пријавите се на:
Постови (Atom)